Истраживачка станица „Петница“
- Детаљи
- Категорија: Ђачки кутак
- Објављено недеља, 25 октобар 2020 20:43
- Аутор Super User
- Погодака: 316
У септембру је двоје ученика 8-2 разреда наше школе, Андреј Чантрић и Емилија Средојевић, боравило у истраживачкој станици „Петница“. Овде можете погледати фотографије и утиске о овом изузетно инспиративном искуству.
Утиске које сам понела са собом из Истраживачке станице ,,Петница“ једни су од најлепших у мом животу. У њој сам упознала децу коју интересује исто што и мене и научила много о науци, истраживању и експериментима.
У истраживачкој станици сваког јутра имали смо вежбе из различитих области: хемије, физике, географије, геологије, археологије, теренске и лабораторијске биологије и применљиве физике и електронике.
На вежбама из хемије радили смо лабораторијске вежбе. Филтрилали смо плави камен помешан са водом, дували смо у једну тамноплаву течност при чему је она постала тамнозелена, једном супстанцом смо исписивали текст на папиру и када бисмо је ставили изнад амонијака, текст би постао љубичаст, посматрали смо реакцију плавог камена са беланцетом и са шећером, мерили смо време за која једна супстанца реагује са другом када је чиста ( када не садржи ни једну другу супстанцу) и када је помешана са водом, посматрали смо реакцију једне супстанце када је из хладне воде пребацимо у топлу.
На вежбама из физике мерили смо дебљину длаке уз помоћ светлосних таласа.
На вежбама из теренске биологије учили смо како се узоркује. Узорковали смо бентосе (организме који живе на дну неке водене површине). Учили смо како се узоркује на различитим стаништима.
На вежбама из лабораторијске биологије посматрали смо бентосе под бинакуларном лупом и одређивали им врсту. Учили смо какви бентоси живе у прљавој, а какви у чистој води.
На вежбама из географије ишли смо у Петничку пећину. Дискутовали смо о томе зашто је пећина сиромашна пећинским накитом и одређивали какви су то крашки облици рељефа заступљени у околини истраживачке станице.
На вежбама из геологије такође смо ишли у Петничку пећину. Одређивали смо нагиб пећинских стубова уз помоћ посебних компаса, учили како се анализира вода и скицирали један зид пећине.
На вежбама из археологије самостално смо истраживали о постанку Цркве Успења Пресвете Богородице уз помоћ трагова око цркве, о положају и времену изградње.
На вежбама из применљиве физике и електронике програмирали смо лед диоду да светли у одређеним временским размацима и програмирали смо мотор да се окреће под дејством светлости уз помоћ фото рефлектора.
Свако од нас имао је два задатка: индивидуални и групни. Ја сам групни задатак радила из рачунарства. Учили смо о сортовима, програмима за сортирање. Учили смо о алгоритмима одређених сортова, њиховом квалитету и брзини. Мерили смо време за које рачунар изврши једно сортирање, а за које време то урадимо ми. Упоређивали смо их и закључили да је рачунару потребно знатно мање времена од човека. Програмирали смо лакше сортове како бисмо их додатно разумели.
Мој индивидуални задатак под називом ШББКББ ( ,,Шта би било кад би било...“) био је у вези планктона, тј. ,,Шта би било да нема планктона?”. Истраживала сам о планктонима и њиховим врстама. Сазнала сам да постоје две врсте планктона:зоопланктон и фитопланктон и да фитопланктон производи чак педесет посто кисеоника на земљи. Схватила сам колико су мала и микроскопски ситна бића заправо значајна за цео морски свет и колико би проблема донели својим нестанком.
Имали смо различита предавања : ,, Како истражујемо?“, ,,Како истражујемо природу?“, ,,Како истражујемо друштво?“, ,,Како меримо?“, ,,Аутостоперски водич кроз галаксију“, ,,Теорије завере“. Сва та предавања имала су исти циљ ,и то да научимо да истражујемо и критички посматрамо свет око себе.
У Петници научили смо разне игре од којих је најзанимљивија игра Wiki-race. У тој игри уз помоћ хиперлинкова у Википедији од једног појма требамо да дођемо до задатог појма. Екипа која прва дође до задатог појма побеђује.
Последњи дан смо презентовали своја истраживања.То презентовање било је помало стресно, али на крају ослободили смо се треме и научили да презентујемо пред другима.
Из Петнице сам понела прелепе успомене, знања и пријатељства. То је било незаборавно искуство и свакоме ко воли науку и истраживања препоручила бих да проведе време у Петници и научи све што га интересује.
Емилија Средојевић
ИЗВЕШТАЈ
Летња научна школа (ЛНШ), Петница, 2020.
На научној летњој школи у Петници сам био од 27. септембра до 3. октобра. Пријаву сам попунио и послао почетком јуна, а на одговор из Петнице о томе да ли сам одабран да учествујем на кампу сам чекао мало више од месец дана. Прикупио сам све што је потребно, попунио формулар, одговорио на нека питања, написао аутобиографију, један есеј, а моја разредна Ивана, педагог Јелена и наставник Вања су написали препоруке за мене. Нисам се претерано радовао одласку јер нисам знао шта ме чека, мислио сам да тамо одлазе само штребери. Испоставило се да су сви учесници занимљиви, свестрани, широких интересовања, потпуно опуштени и врло дружељубиви, тако да када је дошло време повратка, било ми је жао што се враћам, пожелео сам да камп још траје.
Мој мотив за одлазак у Петницу био је упис у средњу школу који ме чека ове године, тј. нова сазнања која би ми, евентуално, помогла у избору.
Циљ овог кампа је да се ученици упознају са научним истраживањем и да учествују у разноврсним истраживачким активностима, али боравак тамо је био много више од тога. Читав дан нам је био испуњен разним активностима. Устајали смо у 8, а радни дан нам се завршавао у 1-2 сата по поноћи. Недостајало ми је сна, али тамо нема времена за спавање. Читава организација ти не дозвољава да будеш свестан да си поспан. Имали смо предавања и радионице из физике, астрономије, психологије, практичне активности у лабораторијама из хемије и биологије, вежбе из лектронике, рачунарства, ишли смо на терен да би сазнали о арехеологији, спремали предавање и презентацију из области коју извучемо. У слободно време, кога и није било баш много, смо се дружили и упознавали, играли билијар, учесници који су свирали неки инструмент су нам изводили музику на гитари, кларинету, клавиру, гитарици укулеле, а ми певали; имали смо и једну рођенданску журку.
Од свих активности, највише су ми се допали електроника и експерименти из хемије које смо изводили у лабораторији. Ипак, најјачи утисак на мене је оставило дружење са вршњацима који су фантастични. Није било изузетака у дружењу, дружио сам се са свима, сви са мном и сви међусобно. Већ се договарамо да се негде окупимо.
Желим да поновим учешће у овом истраживачком кампу и надам се да ће ми се пружити прилика за то. Нисам сигуран колико ће Петница утицати на избор средње школе, али успомене које носим и једно ново искуство у мом животу су непроцењиви.
Андреј Чантрић, VIII2